U prvo vrijeme poslanstva muslimani nisu smjeli javno učiti Kur’an, pa da vidimo ko je prvi obznanio i javno učio Kur’an u Mekki pred mušricima. U predajama stoji ovako: „Prvi ko je javno učio Kur’an pred mušricima u Mekki bio je Abdullah ibn Mesud, r.a.“ Jednom prilikom su se ashabi, r.a., sakupili i rekli: -Tako nam Allaha, Kurejšije još nikako nisu čule tekst ovog Kur’ana da se javno uči, pa ko bi mogao biti taj ko će javno pred njima proučiti nešto od Kur’ana? Abdullah ibn Mesud, r.a., bez imalo sustezanja reče: -Ja ću to uraditi. Ashabi tada rekoše: -Bojimo se za tebe, da će te maltretirati. Bolje bi bilo kada bi smo našli nekog čovjeka koji je iz ugledne porodice koja ga može zaštititi od mušričkog maltretiranja. Tada Ibn Mesud, r.a., reče: -Pustite me da ja to učinim, Allah, dž.š., će me zaštititi od njih. Tako je i bilo, pa je Abdullah ibn Mesud, r.a., sutradan u prijepodnevnim satima otišao do Mekam-i Ibrahima, a Kurejšije su sjedili na mjestu gdje su se inače sakupljali. Kada je stao kod Mekam-i Ibrahima Ibn Mesud je naglas počeo učiti suru Er-Rahman, okrenuvši se prema Kurejšijama. Kada oni to čuli počeli su se pitati: -Šta ono govori Ibn Ummi Abd (sin robinje) kako su ga omalovažavajući zvali? Nakon toga su rekli da on uči i citira nešto od onoga što je objavljeno Muhammedu. Tada su skočili i počeli ga udarati po licu i ostalim dijelovima tijela. On je i dalje učio dok nije proučio onoliko koliko je Allah odredio da prouči. Kada se, izranjavanog lica, vratio ostalim ashabima oni rekoše: -Ovo je ono čega smo se bojali da se desi. On im na to reče: -Nikada mi moji neprijatelji nisu djelovali poniženiji kao što se to malo prije desilo. Ako hoćete ja ću to isto sutra ponoviti. Oni mu rekoše: -Nema potrebe, oni su već čuli ono što ne podnose.“ (Taberani u El-Availu, str. 115. sa pouzdanim senedom)
Prvi ko je proučio ezan
Opće poznato je da je Bilal ibn Rebbah, r.a., najpoznatiji Poslanikov, s.a.v.s., mujezin i on je bio prvi koji je proučio ezan. Evo kako je to počelo. Nakon Hidžre i dolaska Poslanika, s.a.v.s., u Medinu, muslimani su počeli razmišljati kako da najavljuju početak namaskog vremena. Jedni su govorili da bi postavili bajrak i na taj način obznanili početak namaskog vremena. Drugi su predlagali da se koristi nešto poput roga u koji bi puhnuli. Neko je spominjao i korištenje zvona. Svi ti prijedlozi nisu oduševili Poslanika, s.a.v.s. Nakon toga je Poslaniku, s.a.v.s., došao ashab Abdullah ibn Zejd El-Ensari, r.a., i rekao: „Dok sam bio u stanju između sna i jave vidio sam nekog čovjeka u dva zelena ogrtača, ustao je i proučio ezan, a zatim je sjeo. Nakon toga ponovo ustade i izgovori isti tekst s tim što je još dodao riječi: „Kad kameti-s-salah“ (ikamet).“ Tada Poslanik, s.a.v.s., reče: -Poduči Bilala tim riječima, pa je Bilal prvi počeo učiti ezan. Kada bi on bio odsutan onda bi učio Ibn Ummi Mektum, a ako ni njega ne bi bilo onda bi ezan učio Ebu Mahzure.“ dr fuad
Ibn Ishak –rahimehullah- je spomenuo ovaj san Abdullaha ibn Zejda i rekao: Kada je Abdullah o tome obavjestio Allahovog Poslanika, s.a.v.s., on reče: „To je istinit san, ako Bog da. Ustani sa Bilalom i poduči ga tim riječima pa neka on prouči ezan, jer on ima ljepši i prikladniji glas od tebe.“ (Er-Revdul-unf, 2/253. Predaja o ezanu je sahih a zabilježili su je Tirmizi, Ebu Davud i Ibn Madže)
Prvi ko je napravio džamiju u islamu
Ebu Hanifin učenik El-Kasim ibn Abdurrahman kaže: „Prvi ko je napravio džamiju u kojoj je klanjao bio je Ammar ibn Jasir, r.a.“ (Taberani u El-Availu, str. 109. sa pouzdanim senedom)
Es-Suhejli –rahimehullah- u svojoj knjizi Er-Revdul-unf, 3/348 o ovoj temi kaže: Sa ovim se misli na mesdžid u Kuba’u (predgrađe Medine) koji je napravljen prilikom dolaska Poslanika, s.a.v.s., u to mjesto, tokom hidžre. Postavlja se pitanje, kako da se gradnja ove džamije pripisuje Ammaru, r.a., a u njegovoj gradnji su učestvovali i drugi ashabi. Ammar, r.a., je bio ashab koji je predložio Poslaniku, s.a.v.s., da se ta džamija napravi i on je sakupio kamenje i ostali potrebni materijal za gradnju. Poslanik, s.a.v.s., je postavio temelje džamije a Ammar, r.a., je upotpunio gradnju džamije, pa se zbog toga pripisuje njemu.
Prvo što će biti dignuto iz ovog ummeta je skrušenost
U jednoj predaji koju prenosi Ebu Derda‘, r.a., Poslanik, s.a.v.s., kaže: „Nastupit će vrijeme pa ćeš ući u džamiju a u njoj nećeš moći naći skrušenog klanjača.“ (Tirmizi)
U drugoj predaji Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: „Prvo što će biti podignuto iz ovog ummeta je skrušenost, pa nećeš moći naći onoga koji skrušeno klanja.“ (Taberani)
Huzejfe, r.a., prenosi da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Prvo što ćete izgubiti od svoje vjere je skrušenost u namazu a posljednje što ćete izgubiti je namaz.“ (Hadis je sahih, Mustedrek, 4/469)