Allahova, dž.š., je odredba da su oba Poslanikova unuka, Hasan i Husejn, r.a., živjela u vrlo teškom vremenu, previranja i nekorektne borbe za vlast. Spomenuli smo da se Hasan, r.a., sustegao od sukoba sa Muavijom, r.a., ne želeći da doće do krvoprolića, te je s njim sklopio ugovor, ustupajući mu hilafet. Kada je Muavija, r.a., umro, hilafet je preuzeo njegov sin Jezid, što nije bilo korektno, niti je bilo onako kako je bilo dogovoreno između Hasana, r.a., i Muavije. Na žalost, tu počinju veliki problemi i nesporazumi, koji rezultiraju vrlo nemilim događajima koji su ostavili velikog traga na daljnji tok života u Pejgamberovom, s.a.v.s., ummetu. Husejn, r.a., s punim pravom nije prihvatio preuzimanje hilafeta od strane Jezida, te je sa skupinom svojih pristalica  otišao u Meku i tu proveo nekoliko mjeseci. (El-E’alam od Ziriklija, 2/243)

Prisjetimo se još jednom savjeta koje je uputio Hasan svome mlađem bratu Husejnu, gdje mu između ostalog kaže: „Nemoj slučajno da te neznalice od stanovnika Kufe zavedu i ubijede da odeš njima!…“ (Ibn Abdulberr u El-Isti’ab,  1/376 i Sijer e’alamin-nubela‘,  3/278)

Allahova, dž.š., odredba je bila da mu upravo stanovnici Kufe pošalju poziv da dođe kod njih, da ga izaberu za halifu, te da imaju spremnu vojsku koja će se suprostaviti Emevijama. To je Husejn, r.a., prihvatio te je sa članovima svoje uže porodice krenuo prema Kufi. Za to je čuo Jezid te je poslao vojsku koja će presresti Husejna i njegovu porodicu u Iraku, nedaleko od Kufe u mjestu zvanom Kerbela, (što u prijevodu znači: kerb/briga, i bela’/ iskušenje). Nažalost, tu je došlo do pogibije Husejna, r.a., i njegovih najbližih članova porodice.

U nekim predajama se navodi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., najavio Husejnovo, r.a., ubistvo kao i mnoge druge smutnje i iskušenja kroz koja će njegov ummet proći. Ebu Umame, r.a., prenosi da je Poslanik, s.a.v.s., rekao svojim suprugama: „Nemojte oplakivata Husejna!“ To je bio dan kada se Poslanik, s.a.v.s., nalazio kod svoje supruge Ummu Seleme, pa je došao melek Džibril, a.s., te poslanik reče Ummu Selemi da nikoga ne pušta u kuću. Tada je došao Husejn, plačući pred vratima, te ga je Ummu Selema iz samilosti pustila da uđe. Kada je ušao sjeo je u Poslanikovo krilo, te mu Džibril, a.s., reče: – Tebe će tvoj narod ubiti. On upita: -Pa zar će me ubiti a oni su vjernici? On reče: -Hoće, i pokazao mu je mjesto na kojem će biti ubijen. (Sijer e’alamin-nubela‘,  3/289, hasen)

Poslanik, s.a.v.s., je jednom prilikom pokazao u pravcu istoka (tj. Iraka) i najavio da će iskušenja njegovom ummetu doći iz tog pravca. I ovo je bilo jedno od tih iskušenja čija žrtva je bio njegov unuk Husejn, r.a.

Spominje se da je Husejn, r.a., pitao Ibn Abbasa, r.a., o svom odlasku u Irak, pa mu je on sugerisao da ne ide. Husejn, r.a., je opravdavajući svoj odlazak, između ostalog, rekao: „Draže mi je da budem ubijen na nekom drugom mjestu nego da se čast i hurmet/svetost Meke oskrnavi mojim ubistvom u njoj.

Također se kaže da ga je i Abdullah ibn Omer, r.a., pokušao spriječiti od odlaska u Irak, govoreći mu: „Iračani su neprijatni ljudi, ubili su ti oca (Aliju, r.a.,), izudarali ti brata Hasana, r.a., i uradili su dosta ružnih dijela…Nemoj ići njima. Tada mu Husejn reče: -Evo, ovo su njihova pisma i bej’at koji su mi dali. Tada mu Ibn Omer, r.a., reče: -Zaista je Allah, dž.š., dao svome Poslaniku da izabere, između dunjaluka i ahireta, pa je izabrao ahiret, a vi ste od njega i njemu pripadate. Koji god od vas to (vlast i hilafet) preuzme, Allah, dž.š., će ga toga spasiti i dati mu ono što je bolje od toga, pa vas molim da se vratite i da ne idete u Irak. Husejn, r.a., je to odbio. Tada ga je Ibn Omer, r.a., opraštajući se s njim zagrlio i rekao: -Neka te Allah, dž.š., sačuva, ali se bojim da će te oni ubiti.“

Među onima koji su pokušali odrvatiti Husejna, r.a., od odlaska u Irak bio je i Ebu Seid El-Hudri, r.a., koji mu je rekao: „Husejne, ja te savjetujem i sažaljavam se na tebe. Čuo sam da su te Iračani pozvali da im dođeš. Nemoj ni slučajno da ideš kod njih jer sam čuo tvog oca Aliju, r.a., kako u Kufi kaže: „Tako mi Allaha, ja ih više ne podnosim, jer su me zamrzili, a nisam kod njih vidio niti osjetio da održe ono što obećaju, niti su stabilni, odlučni, niti strpljivi kada se nađu u borbi.“ (Sijer e’alamin-nubela‘,  3/292 i 294)

Na momente je i sam Husejn, kada je vidio da će doći do sukoba htio da se vrati, međutim, pojedinci koji su bili oko njega su ga podsticali da ustraje u daljnjem putovanju. Također, se spominje da je on cijeloj svojoj pratnji odobrio da se raziđu i da povedu sa sobom nekog od članova njegove porodice. Oni to nisu prihvatili nego su ostali s njim i tako se desilo da su bili žrtva smutnji i smicalica koje su im postavili oni koji nisu željeli selamet i mir u Pejgamberovom, s.a.v.s., ummetu. Molimo Allaha, dž.š., da oprosti i smiluje se svim ashabima i članovi časne porodice Muhammeda, s.a.v.s., i opskrbi nas iskrenom ljubavlju prema njima i društvom s njima u Džennetu, ako Bog da.

Jednom prilikom je Abdullaha ibn Omera, r.a., neki čovjek upitao o propisu krvi komarca, pa ga Ibn Omer, r.a., upita: -Odakle si ti, a on reče da je iz Iraka. Tada Ibn Omer, r.a., reče: -Pogledajte ovoga, pita me o krvi komarca, a ubili su Pejgamberovog, s.a.v.s., unuka Husejna, r.a. Čuo sam Pejgambera, s.a.v.s., da kaže: „Hasan i Husejn su moja radost i rasterećenje na dunjaluku kojim me je Allah opskrbio.“